Agramka

Ljudi me iznenađuju... makar stalno sama sebi ponavljam kako me ništa ne bi trebalo iznenaditi! Iznenađuje me i nedostatak dovoljno visokog IQ-a kod ljudi... a zapravo me ne bi trebalo iznenaditi. Iznenađuje me sama pomisao kod ljudi kako sam JA MORON... a ne oni. Velim ja da je ošlo sve u kurac...

Blago meni sa svim tim divnim "prijateljima" i "neprijateljima"! Divno ih je imati samo zato da ih ponekad pogledam i shvatim kako sam ja super i ispala! Neznam... mora da se dogodio neki kemijski boom pa se svaki drugi rodio ko totalni moron! A još su bolji oni moroni koji glume kako nisu moroni kako ja ne bi shvatila da su moroni... a ja znam da su moroni, a znaju i oni da ja znam! Svi sve znaju a nitko ništa nezna, jer je znanje danas krhko! Osim toga nije na cijeni!

Što će ti znanje kada je Hana otvorila školu za sponzoruše! Osobno poznajem nekoliko njih koje bi trebale posjetiti tu školu pa da se kasnije hvale i tom diplomom! Najjača stvar ikada je kada sponzoruša za koju nitko nezna da je sponzoruša (ili se ona nada da nezna) ide pričati kako joj se sponzoruše gade! Pa to onda ispada jadnije negoli priznanje da je sponzoruša. To vam dođe na isto kao kada prikrivena kurva ide pljuvat po drugima... kurvama ili onima koje to nisu! Osim dovođenja države u red, rad i disciplinu smatram da bi trebalo uvesti obavezni detaljni pregled mozga svake godine za sve građane lijepe nam naše! Pa nećemo valjda sponzorirati sponzoruše i poticati morone... a profesori s diplomom će kopati po kontejnerima u potrazi za bocama?!

Neznam... call me old fashion, ali ja sa svog stajališta ne vjerujem očima kada doseg jedne žene bude trač+kavica ujutro, pa onda malo šopinga+trača popodne... a onda nemojmo zaboraviti trač+kavica+jebeno glup babinjak na kojem je jedna gluplja od druge navečer! Živio nam zabavan dan!!! Tako se dragi moji rađaju moroni! Ili postaju... nisam još sasvim sigurna! Anyway, kako god bilo... nešto je trulo u današnjem društvu! Fuj, smrdi do ovamo! Iskreno se bojim da će mi dijete jednoga dana biti jedino normalno među svim tim sponzorušama.

A možda da zamolim Boga da napravi još jedan potop? Sam on zna da bi nam dobro došao!

Opet je mala Dora išla u školu, skoro četiri mjeseca ko fol studiranja i čuđenja što se nisam ufurala u to ko fol studiranje! Nisam baš prolazila pod studošicu... al tko to još kuži! Teka pod miškom i kemijske zataknute u džep torbe... svaki dan hopsanja po učilištu!

Baš mi nekako i nije išlo ko podmazano ali nisam odustajala! Šta će meni neko govorit šta ja mogu ili ne mogu... Ja mogu sve! Dočekao me prvi dan teacher moje visine (iliti nizine), izbrijan na čelavo i koju godinu stariji od mene! Pogrdno ga zvah Eustahije Brzić... jer kada je on predavao rijetko ko bi ga uspio sustići! Olakotna okolnost mu je bila tako dobra očita zajebancija da ga nisam do kraja mogla mrziti... Krenimo dakle redom! Html, Photoshop, Frontpage, Dreamweaver, Flash, Java i server side jezici. Zabolila me glava pred kraj, priznajem! Mislila sam da će se doduše raspuknuti ali mala Dora u maniri starozagrebačke junakinje, odslušala je četiri mjeseca predavanja. Valjalo se spremiti za ispit koji drži jednako tako zastrašujući na čelavo izbrijani voditelj informatičkog odjela! U ta četiri mjeseca taj se čovjek ni jednom nasmijao nije...

Htjela je doduše mala Dora pobjeć od svoje završne radnje... no, verbalno me ispljuskao moj dragi, dugogodišnji programer i zalijepio za stolac! Napravila je mala Dora završnu radnju, web stranicu, uz puno nerviranja, histerije i neispavanosti...! Uplaših se sama sebe, izgledala sam ko zombi... kao nešto što je s tamne strane pobjeglo! S ispita je Dora izašla s smiješkom na čubama, rasturila je i ispit i završnu radnju i onog čelavog voditelja informatičkog odjela koji mi je htio podvaliti trik pitanje! Ha!!! Haha!!! Sada, od kada sam ko fol diplomirala, radim web stranice s dragim... nisam od ispita stala! Samo se nadam da neću pretjerati, da ne bi izgledala poput ove na slici gore!

Pusa od Dore!

P.S. Na vaš zahtjev... evo stranice!